Poznato je da postoji preko 800 vrsta krpelja. Mogu biti različitih boja i veličine (posebne vrste) i do 2 santimetra. Krpelji se dele u dve grupe, takozvane tvrde (sa leđnim štitom) i meke(bez štita).
Svi krpelji se hrane krvlju. Posle hranjenja ženka krpelja u sebi nosi veliku količinu jaja (tokom hranjenja je mužjak oplodi) koje ispušta, ne na domaćinu već na zemlji u nekim sakrivenim mestima (u raznim pukotinama ispod nekih predmeta ili grana itd.). Imaju 4 stadijuma sazrevanja i potrebno im je od 6 meseci do 7 godina (zavisno od vrste i podneblja) da sazre.
Poznati su kao prenosioci virusnih i bakterijskih oboljenja. Trenutno, najpoznatija bolest koju prenose krpelji je Lajmska bolest. Prenosi se ujedom krpelja. Osoba koja je zaražena Lajmskom bolešću na mestu ujeda će imati veliko crvenilo, praćeno temperaturom i malaksalošću (kroz nekoliko dana od ujeda).
Dezinsekcija krpelja (na teritoriji Beograd i Srbije) insekticidima je najzastupljeniji metod.
Primenjuju se metode vlažne aplikacije (nanošenje preparata ručnim pumpama), hladno ili toplo zamagljivanje (ULV uređaji).
Leto je za mnoge najlepše godišnje vreme, sunce sija, napolju je toplo, topla je i voda u moru, sve je spremno za uživanje. Ali da ne bude sve idealno pobrinuli su se komarci.
Pročitajte više
Bubašvabe su invazivne i opasne štetočine koje uspevaju u različitim zatvorenim i otvorenim okruženjima širom sveta. Imaju pljosnato telo ovalnog oblika, šest nogu prekrivenih bodljama i dugačke antene, obično dužine celog njihovog tela.
Pročitajte više
Odrastao insekt je svetlo smeđe boje, sa žutim antenama koje su dugačke koliko i telo. Dostižu dužinu od 12 do 15 milimetara i imaju uže telo od bubašvaba. Mužjaci su sitniji i manji od ženki. Kako se boriti protiv ovih neugodnih insekata?
Pročitajte više