Stonoge
Telesna građa
Stonoge imaju duguljasto telo koje je podeljeno na dva regiona - glavu i produženi segmentisani trup sa nogama. Trup je građen od članaka koji su međusobno jednaki i mogu imati od 10 do 173 članka. Na skoro svakom članku nalazi se jedan ili dva para nogu za kretanje. Boja tela milipeda je obično crna, mrka ili smeđa, a kod nekih vrsta je crvena ili narandžasta.
Na glavi se nalaze oči različite složenosti, antene na kojima su smešteni čulo mirisa i dodira i usne nožice. Usni aparat čini par mandibula i dva para maksila, koje služe za sitnjenje i pridržavanje hrane.
Naziv stonoga ne odražava stvarnu brojnost nogu - može ih biti samo 15, ali i gotovo 200 pari.
Poslednji par nogu nekada može biti izmenjen i imati senzornu ili defanzivnu ulogu, kada ne služi za kretanje. Veličine su od 1mm do 28cm.
Najveći broj ovih insekata pripada grupama: Chillopoda i Diplopoda.
One su kopnene životinje koje nastanjuju vlažna staništa jer kroz površinu tela i otvore za disanje gube znatne količine vode.
Neke vrste koje žive u tropskim predelima mogu biti velike i otrovne.
Odbrana
Imaju kruti spoljašnji omotač koji ih štiti od grabljivica. Kada osete opasnost, diplopode ispuštaju izlučevinu neprijatnog mirisa koja odbija napadače, a mogu se i smotati u oklopljenu loptu.
Kretanje
Kada se kreću, stonogama se noge sa svake strane tela pomeraju u talasima. Dok je jedna noga u efektivnom zamahu druga je u fazi povratka u prvobitan položaj. One istovremeno koračaju s deset do dvadeset nogu! Što se brže kreću, to je manje nogu koje istovremeno dotiču tlo.
Razmnožavanje
Stonoge se razmnožavaju polno. Posle oplođenja ženka pravi gnezdo u koje polaže jaja. Mnoge vrste pokazuju brigu o potomstvu. Neke vrste čuvaju jaja tako što se sklupčaju oko njih, dok druge polažu jaja u zemlju. Kod nekih se iz jajeta izlegne mlada životinja sa konačnim brojem segmenata i ekstremiteta. Ovakav način razvića je označen kao direktan. Kod ostalih vrsta razviće je anamorfno. Iz jajeta se izlegne životinja sa nepotpunim brojem segmenata, koji se dopunjuje nizom presvlačenja. Pri svakom presvlačenju na zadnjem delu tela pridodaju se novi segmenti.
Vrste i ishrana
Neke vrste u prirodi imaju ulogu čistača jer se hrane opalim lišćem i uginulim ostacima životinja.
Pojedine vrste su otrovne, a njihov ujed je veoma bolan. One su obično obojene jarkim bojama kojim upozoravaju druge životinje da su opasne.
Kućna stonoga je noću aktivna. Hrani se sitnim insektima. Danju se krije iza nekog ormara ili u hladnim i vlažnim podrumima. Noću izlazi iz skrovišta u potrazi za hranom. Smatra se bezopasnom za ljude i kućne ljubimce, a ugrizom ne može da probije ljudsku kožu. Hrani se nekim od naših najomraženijih buba i insekata kao što su: bubašvabe, muve, moljci, termiti, pauci. Jedna je od najboljih prirodnih odbrana od drugih neželjenih gostiju u kući.
Striga je najveća stonoga koja živi u našim krajevima. Na svakom članku ima po jedan par nogu. Ona je brza, grabljiva životinja. Hrani se larvama, puževima i insektima koje hvata otrovnim čeljustima. Često je možemo naći kako juri po zidu naše spavaće sobe. Njen ujed može biti veoma bolan.
Među stonogama ima biljojeda (hrane se trulim lišćem, biljnim otpacima, trulim drvećem i sl.), ali i grabljivica koje se hrane insektima.
Poznato je da postoji oko 11 000 vrsta ovih insekata.
Simptomi ujeda
Iako ujed može biti bolan, retko je koban. Simptomi ujeda zavise od stepena alergijske reakcije i veličine stonoge. Neke od većih vrsta mogu prouzrokovati bolan ugriz sa otokom i crvenilom. Simptomi retko traju duže od 48 sati.
Kako ih ukoniti ?
Ako primetite u kući invaziju stonoga, potrebno je da se rešite vlage.
Tehnike za njihovo uklanjanje uključuju: čišćenje prostora gde ih ima, eliminaciju populacije većih kućnih insekata, saniranje rupa i pukotina na zidu i po potrebi pomoć službe za dezinsekciju.
Dezinsekcija stonoga
Za uklanjanje stonoga iz Vašeg životnog prostora koriste se insekticidna sredstva širokog spektra. Uništavanje stonoga sprovodi se apliciranjem kontaktong preparata po putanjama kojima se kreću.