Deratizacija Beograd


Deratizacija Beograd

Deratizacija je kontrola područja na kome je moguća pojava glodara ili sistematsko uništavanje glodara usled stvaranja većih kolonija. U većini slučajeva sistematsko uništavanje je usmereno ka crnom pacovu (Rattus rattus), sivom pacovu (Rattus norvegicus) i kućnom mišu (Mus musculus).

Glodari (u velikom obimu Pacovi i Miševi) svojim prisustvom mogu da kontaminiraju hranu, šire bolesti ili da nanose velike materijalne štete, što ih čini jednim od najdestruktivnijih štetočina koje mogu da nastane prostorije vaše firme ili doma. Treba uzeti u obzir da se pojavljuju u blizini čoveka i domaćih životinja i da svojim izmetom, urinom i krvlju seju zarazni materijal. Takav materijal dospeva u hranu, vodu, pa i predmete koje koriste ljudi, dovodeći tako do nastanka infekcije. Prenos može da se odvija i indirektnim vektorima kao što su krpelji, buve, buba švabe, mravi…Glodari i njihovi paraziti šire bolesti kao što su kuga, tifus, mišiju groznicu a može doći i do akutnog trovanja hranom (konzumacijom zaražene t.j. kontaminirane hrane).

Deratizacija pacovaMiševi i pacovi su prenosioci velikog broja parazita i bakterija i kao takve ih treba smatrati nepoželjnim u našem okruženju.
Treba imati u vidu da osim što mogu da oštete razne proizvode i namirnice, i učine ih neadekvatnim za dalju upotrebu, takodje nanose i materijalne štete. Kada na sve to dodamo i brzinu kojom se razmnožavaju dolazi se do zaključka da je deratizacija obavezan korak u prevenciji glodara.

  • Kontaminiranje hrane
    Glodari mogu da oštete proizvod usled grickanja i da ga zaraze raznim bakterijama. Ovakva namirnica nije za upotrebu jer predstavlja opasnost po zdravlje kako ljudi tako i životinja. Osim direktong kontakta sa proizvodima može doći do kontaminacije i indirektnim kontaktom putem parazita ili urina,fecesa pa čak i krvi glodara. Urin zaražen bakterijama i feces mogu da načine mnogo više od samog kvarenja hrane. Mogu da postanu mesto gneždjenja bakterija u kojima se nalaze mikroskopski mali paraziti i jaja.
  • Oštećuju imovinu i nanose materijalne štete
    U slučaju da klijent ili zaposleni ugleda glodara u Vašoj firmi ili kompaniji to Vam može ozbiljno narušiti ugled i imati ozbiljan uticaj na Vaše poslovanje. Osim straha koji prouzrokuju kod ljudi i gadjenje, takodje svojim grickanjem mogu da naprave velike štete na instalacijama ili čak na samim zidovima. U nekim slučajevima može doći i do požara usled kratkog kontakta na oštećenima kablova. Potencijal štete koji mogu da prouzrokuju može biti ogroman – od oštećena proizvoda i njegovog otpisa sve do fizičkih oštećenja zidova i kablova i potencijalne katastrofe koja bi mogla da vas košta mnogo novca.
  • Brzo i obimno razmnozavanje
    Poznato je da se razmnožavaju u jako velikom broju i u kratkom vremenskom period. Ako uzmemo primer gde jedan par miševa može okotiti i do 200 miševa u periodu od 4 meseca, dobijamo jasnu sliku koliko se brzo mogu raširiti u povoljnim uslovima i bez kontrole. U urbanim sredinama, u šta ubrajamo i Beograd kao jednu takvu sredinu, broj pacova i miševa znatno se povećao i samo zahvaljujući redovnim sistematskim deratizacijama njihova populacija se kontroliše.

Kontrola populacije i njihovo smanjenje zahteva strpljenje i istrajnost jer su glodari često nepoverljivi pa samim tim ne uzimaju odmah novu hranu i brzo se reprodukuju kada se nastane na odredjeni prostor.

Beograd kao jedan veliki grad, nije izostao po pitanju ovog problema i samo zahvaljujući deratizacijji koja se sprovodi na celoj teritoriji Beograda, uspešno se drži pod kontrolom broj ovih štetočina.

Intervencije se baziraju na upotrebi rodenticida ali i upotrebim drugih metoda u zavisnosti od problema. Rodenticidi nose kao aktivni sastojak brodifakum ili bromadiolom. Oni su najmoderniji otrovi iz druge generacije antikoagulanata i njihovo dejstvo je vidljivo tek nakon 48 sati nakon konzumacije. Zbog ovakvog načina delovanja glodari ne povezuju smrt jedinke sa uzimanjem ovog otrova i dolazi do slobodnog konzumiranja ovih mamaka. Na taj način se vrlo uspešno rešavaju problemi većih kolonija. Uništavanje glodara može se sprovoditi na raznim predelima od gradskih i prigradskih naselja pa sve do otvorenih površina (njiva, livada i obradivih površina). Postavljanje mamaka u urbanim sredinama može se vršiti i u kutijama predvidjenim za ovu namenu koje sprečavaju direktant kontakt sa otrovima. Na taj način sprečava se bilo kakav rizik da životinje ili ljudi dodju u kontakt sa otrovima.