Krpelji

Krpelji pripadaju porodici arahnida. Oni su najsitniji paukoliki zglavkari. Žive u svim delovima sveta, a mnoge vrste su paraziti čoveka, životinja i biljaka. Oni su vrlo mali i dostižu dužinu od oko 2 do 6 milimetara. Neke ženke, kad se napune krvlju, mogu da dostignu i 1 centimetar u prečniku.

Spoljašnji izgled

Njihovo telo ima oblik vrećice. Glava, grudni koš i stomak krpelja su spojeni i čine jedno telo. Oni nemaju struk, kao što je to slučaj kod paukova, ali imaju isti broj nogu. U stvari, dok su mladi, krpelji imaju samo tri para nogu, a kad odrastu, razviju još jedan dodatni par. Neki krpelji su dugački svega 0,2 milimetra, pa mogu da se uoče samo pod mikroskopom. 

Odrasli krpelj ima grubu kožu i četiri para nogu sa kandžama. Njegova usta imaju kukicu, prekrivenu sa više manjih kukica koje se povijaju unazad, tako da ne može da se iščupa iz kože domaćina. Takođe, proizvodi neku vrstu cementa koja ga drži čvrsto pripijenog za domaćina. On se tu uporno drži, čak i pod vodom.

Sisanje krvi

Krpelji provode mnogo vremena čekajući. Staza kojom prolaze ovce dobro je mesto za čekanje. Krpelj se pripremi kada oseti ugljen-dioksid i kretanje. To su znaci da je mogući domaćin u blizini.

Krpelj zatim dopuzi do životinje i uhvati se za nju prednjim nogama. Onda pronađe sigurno mesto odakle ga životinja neće moći naći. Nakon toga krpelj zarije svoja oštra klešta u kožu domaćina i tako se prikači za njega.

Krv sisa polako. Njegovo malo telo počinje da natiče poput zrna pasulja u vodi. Kada se napuni krvlju, krpelj se otpusti i otpadne sa domaćina. Sada krpelj može da menja kožu ili da polaže jaja. Ili može jednostavno da sačeka na sledećeg domaćina.

Razmnožavanje krpelja

U životu krpelja se razlikuju četiri stadijuma. Prvi je jajašce, iz kog će se izleći larva sa šest nogu. Ona može da sisa krv i često pronađe malog domaćina poput miša, guštera ili ptice. Larva se hrani, raste, menja kožu i postaje lutka sa osam nogu. Jelenski krpelj je u ovom stadijumu veličine glave čiode, dok su pseći krpelji nešto veći. Krpelj nije odrastao sve dok se ne nahrani dva puta i dok po drugi put ne promeni kožu.

Tek tada postaje mužjak ili ženka i spreman je da se pari. Odrasloj ženki potrebna je krv pre nego što položi jaja. Jeleni, ovce, psi, mačke i ljudi su savršeni domaćini.

Koja su omiljena staništa krpelja?

Krpelji su paraziti koji moraju da žive na domaćinu. Odaberu životinju ili čoveka kojem sišu krv. Žive u mnogim krajevima sveta, ali radije biraju mesta gde ima mnogo životinja. Tada imaju više izgleda za ishranu. Šume, visoka trava i žbunje su im baš po meri. Jednostavno se popnu na list i čekaju da skoče na najbližeg domaćina. 

Naučnici su otkrili da krpelji izbegavaju vlažna mesta. Smatra se da oni ne mogu da prežive ukoliko su se prethodno skvasili. Uglavnom provode zimu skrivajući se ispod suvog lišća, a piju tako što apsorbuju vlagu iz vazduha.

Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Ima ih na travi, u žbunju, padaju sa lišća i drveća na dlaku životinja ili dlačice garderobe čoveka i puze dok ne nađu mesto da stignu do kože. 

Kako odstraniti krpelja?

Postoji na stotine vrsta krpelja, ali samo nekoliko njih se hrani krvlju ljudi i kućnih ljubimaca. Ako Vas ili Vašeg ljubimca ugrize krpelj, potrebno je ukloniti ga na pravi način. Krpelja treba uhvatiti pincetom, što bliže koži. Zatim lakim, ali sigurnim pokretom izvucite krpelja bez uvrtanja ili stiskanja. Na kraju ranu očistite dezinfekcionim sredstvom.

Ipak, ako pronađete krpelja na svojoj koži, najbolje je obratiti se lekaru. 

Krpelji mogu da prenesu određene zarazne bolesti kao što su: Lajmska bolest, krpeljski meningoencefalitis, bruceloza, erlihioza itd. Rizik od infekcije je veći što je njihov boravak na telu duži. Na sreću, nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji su patogeni za čoveka.

Kako se zaštititi od krpelja?
 

• Potrebno je izbegavati staništa krpelja (visoka trava, bujno zelenilo parkova, livade šume)
• Pri boravku u prirodi treba koristiti repelente (sredstva protiv uboda insekata), koji štite više sati
• Nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge
• Veoma je važno da nakon boravka u prirodi dobro pregledamo delove tela i kosu jer je ujed krpelja bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi. Posebnu pažnju treba posvetiti mestima gde je koža najnežnija i najtanja (iza uva, na vratu, ispod pazuha, na preponama, pa čak i kosmati deo glave).
• Imati na umu da se krpelj može doneti i na odeći i na kućnim ljubimcima.
• Uradite dezinsekciju dvorišta protiv krpelja (smanjite mogućnost da žive u vašem okruženju).

Možete kontaktirati Eko End firmu radi deznsekcije vašeg dvorišta, travnjaka ili bašte i na taj način smanjiti mogućnost da u vašem okruženju žive krpelji.

Preventivna dezinsekcija protiv krpelja (t.j. prskanje dvorišta protiv krpelja) je jedan od najboljih načina da sprečite ove insekte da se prošire i u vaš životni prostor. 

Pogledajte bonus video: